Filharmonija Republike Severne Makedonije
Nakon 73 godine postojanja, Filharmonija Republike Severne Makedonije je konačno dobila svoj dom. Novi hram muzike gde je počela da se ispisuje nova istorija najstarije muzičke ustanove u zemlji. Smeštena između Državne muzičke i baletske škole Ilija Nikolovski-Luj i Makedonske opere i baleta, savremena koncertna sala, izgrađena po svetskim standardima, kako treba da izgleda i funkcioniše prostor namenjen simfonijskom orkestru, praznik je za oči. Izgradnja sale zaokružila je celokupnu muzičku i umetničku dimenziju grada uopšte.
Ovo je prvi i jedini simfonijski orkestar u Republici Severnoj Makedoniji, a s tim i jedini stalni predstavnik simfonijskog opusa na makedonskoj muzičkoj sceni. Inovativni i kreativni repertoar u skladu je sa tradicionalnim muzičkim vrednostima, što je ono što privlači publiku, posebno nove generacije slušalaca. Orkestar je osnovan 24. novembra 1944. godine, po završetku Drugog svetskog rata i samo 11 dana nakon oslobođenja Skoplja. U Krušovskoj ulici br. 27, u domu kompozitora Todora Skalovskog, jednog od stožera makedonske muzičke kulture, grupa muzičara je održala prvi sastanak sa ciljem da formira simfonijski orkestar i prvi državni orkestar, postavivši tako temelje velike kulturne ustanove, prve te vrste u oslobođenoj Makedoniji. Stvaranje Filharmonije u tim teškim vremenima zapravo je revolucija u duhovnom smislu te reči. Revolucija koju je napravilo samo nekoliko umetnika, koji će, umesto pušaka u rukama, držati muzičke instrumente kojima će ispaljivati čudesne zvuke najlepše umetnosti – muzike, pogađajući svoje naslednike direktno u srce.
Od ovih skromnih početaka do danas, tokom sedam decenija postojanja, Filharmonija je stvorila nezaboravne koncertne trenutke izvodeći širok repertoar iz klasične muzičke literature, kao i svetske premijere savremenih autora, sa izuzetnim ponosom oživljavajući dela makedonskih muzičkih stvaralaca. Tokom svog postojanja, ovaj orkestar je menjao naziv i više puta bio pripojen drugim institucijama (Narodna opera i balet i Makedonski radio), sve do 1960. godine, kada je konačno konstituisan kao samostalna muzička institucija. Posle katastrofalnog zemljotresa u Skoplju 1963. godine, Filharmonija je krenula na evropsku turneju sa proslavljenim dirigentom Igorom Markevičem. Solidarnost ljudi širom Evrope i sveta pokazana tom prilikom je bila od izuzetnog značaja za grad pogođen zemljotresom.
Tokom godina, Filharmonija RSM je postala jedan od glavnih nosilaca muzičkog života zemlje i ambasador makedonske umetnosti širom sveta. Pored redovnih koncertnih nastupa pred domaćom publikom, simfonijski orkestar je nastupao i širom sveta, predstavljajući muzičko nasleđe svoje zemlje. Sa dirigentskog pulta Orkestar su predvodili brojni dirigenti, poput osnivača Todora Skalovskog i Trajka Prokopijeva, zatim Lovro fon Matačić, Vančo Čavdarski, Fimčo Muratovski, Angel Šurev, Karlo Ceki, Neme Jarvi, Igor Markevič, Oskar Danon, Dušan Skovran, Aleksandar Lekovski, Pero Petrovski, Tomislav Šopov, Đura Jakšić, Mladen Jagušt, Veronika Dudarova, Emin Hačaturjan, a u novije vreme Saša Nikolovski-Đumar, Borjan Canev, Tadeuš Kozlovski, Doron Salomon, Jurij Temirkanov, Vjačeslav Blinov, Pavle Dešpalj, Ermir Krantja, Ramiz Melik Aslanov, Anton Nanut, Januš Pšibilski, Stefan Lano, Uroš Lajovic, Emil Tabakov, Leonid Nikolajev, Timoti Redmond, Evan Krist, Kšištof Penderecki, Hišam Gabr, Martin Pantelejev, Pol Vajgold, Pol Mekriš, Dmitrij Lis, Mihal Nesterovič, Kejs Skalione, Jeruham Šarovski, Daniel Rajskin…
Na sceni su kao solisti uz orkestar nastupili renomirani vokalni i instrumentalni umetnici, među kojima su bili Aldo Čikolini, Halina Černi Stefanska, Henrih Šering, Leonid Kogan, Andre Navara, Hoze Kareras, Cimon Barto, Dejvid Geret, Ilja Gringolts, Torlejf Teden, Aeksandar Melnikov, Josif Ivanov, Valerij Sokolov, Izabel Faust, En Halenberg, Emanuel Pahud, Danijel Miler-Šot, Boris Berezovski, Akiko Suvanaj, Sergej Krilov, Ning Feng, Ejmi Dikson, Ištvan Vardaj, Midori Goto, Aleksej Volodin, Jevgenij Koroljov, Sajaka Šođži, Simon Trpčeski, Ana Durlovski, Blagoj Nacoski, Đorđi Dimčevski, Dino Imeri… Filharmonija je u poslednjih nekoliko godina izgradila svoj specifičan imidž, prepoznatljiv kao institucija ne samo u zemlji, već i šire, kako u regionu tako i u Evropi.
Programska politika ove institucije razvila je novu formu izražavanja da zadovolji ukuse različitih profila slušalaca. Inovativni programi koji su proširili žanrovski i estetski okvir omogućili su i veće potencijale orkestra. Posebno su šarmantni edukativni simfonijski koncerti namenjeni najmlađima, koji imaju za cilj stvaranje novih poštovalaca klasične muzike. Filharmonija, sa novim dizajnom štampanog materijala i specifičnim marketinškim rešenjima, nastavlja da prati glavne tokove u Evropi i svetu, sledeći nove pravce klasične muzike i drugih muzičkih žanrova.
